Jel moze neko iz NSPM ovo da prevede? Razumio sam povrsno i mislim da je odlican tekst koji treba da bude dostupan evroentuziastama da konacno malo "spuste loptu"
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 14 novembar 2010 16:50
boban
Profesor Meyer je tacno opisao situaciju.Jedino ne razume da srpskim politicarima EU nije cilj .Cilj im je da budu na vlasti a obecanje ulaska u EU ih je dovelo na vlast i tu ih odrzava.
EU tesno saradjuje sa DS u varanju naroda u Srbiji.
EU reaguje sa malim ustupcima svaki put kada je DS u opasnosti da izgubi vlast.Ovaj poslednji beznacajni ustupak ustupak je ucinjen zahvaljujuci hrabrosti "huligana" na nedavnoj paradi "ponosa".
Posaljite Djelicu da procita ovaj clanak,on zna engleski.Mozda ce ga biti sramota da nastavi da govori neistine svom narodu.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 14 novembar 2010 18:06
Dijapazon
Interesantno je da covek iz Vasingtona moze bolje i celishodnije da sagleda stvari u Srbiji, nego neko ko je sa Terazija!!!
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 14 novembar 2010 18:24
Olivera Petrović
Članak svakako treba odmah prevesti na srpski i, pošto verovatno ne bi bilo moguće objaviti ga u svim medijima (a mnogi ljudi nemaju pristup internetu), rasturati ga u vidu letaka na sve kućne adrese. To je jedini način da srpski narod sazna istinu o izgledima Srbije da je neko usvoji sa ovako nerazvijenom ekonomijom i nepostojećim pravosuđem. Izgledi sadašnjih vlastodržaca da na svojim mestima ostanu i posle sledećih izbora bio bi ravan nuli.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 14 novembar 2010 19:14
Gedza
"many people and leaders in Serbia and throughout the Balkans, intimidated and mesmerized by their psychological dependency on Western policy makers..."
Gle' cuda ovaj dasa ne pomenu 78 dana bombardovanja?
Kad bi neko njega i njegovu porodicu bombardovao i on bi postao "psiholoski zavisan"
Nije taj sveslavljeni zapad prosperirao sto je bio vredniji i pametniji od ostalih nego, samo zato, sto su se rasprostrli po celom svetu i porobljavali i pljackali sve narode koje su mogli.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 14 novembar 2010 19:33
Bojan
Prvo, Stiven Mejer je poslednjih mjeseci veoma aktivan.. "lobira" za nezavisnu Republiku Srpsku, a evo ovdje vidimo i dijeli (razmne) savjete Srbiji.. mene interesuje ko je taj čovjek i zbog čega je on odjednom ovako često počeo da se pojavljuje u medijima?
Što se tiče članka i prijedloga, prijedlog je zdravorazumski jasan i to je ono što bi vjerovatno mnogi u patriotskoj javnosti voljeli da vide od Srbije - specijalni odnosi sa EU i posebni sporazumi i sa drugim zemljama/organizacijama.. međutim sadašnja vlast zna se kakva je i od koga je ne dozvoljava..
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 14 novembar 2010 19:57
ZoranSan
Gospodine Steven većina srba ne veruje da će nas ulazak u EUi NATO spasti i da će nam biti bolje.To je politika DS i vladajuće klike da uđemo u EU I NATO.
DS je dobio izbore lažnim obećanjima i verovali ili ne čak je u mnogim mestima članovi G17+i DS morali da mobilnim telefonima fotografišu svoj glasački listić da bi dokazali da su glasali za svoje.To zaista nije čudo za Srbiju.
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 14 novembar 2010 20:00
Za Aleksu
Aleksa skini sa Googla program za diraktan prevod celog ekrana sa stranim tekstom.Imaš i na sajtu Interfejs.TV.Pozdrav.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 14 novembar 2010 20:01
Đura Pletikosić
Odličan članak sa jednom velikom primedbom da nije preveden na srpski jezik.Slažem se u potpunosti sa onim čitaocima koji smatraju da ovaj,ali prevedeni članak treba obznaniti našoj široj čitalačkoj publici.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 14 novembar 2010 20:18
Travis Bickle
Iako se slažem sa stanovištem koje je izneto, problem je što svaki alternativni vid političko-ekonomskog aranžmana između Srbije i EU od onog koji se nudi u okviru tzv. procesa stabilizacije i pridruživanja, je realno nemoguć. Politička opcija koja smatra da se izvan okvira koji definiše ovaj proces mogu zaključivati aranžmani sa EU, odnosno koja želi da ima dobre odnose sa EU a da to istovremeno ne podrazumeva bezuslovno prihvatanje moranja prstupanja, spoljnopolitičko slaganje sa svim EU stavovima čak i u onim koji se tiču tebe samog i makar to pristupanje imalo nepoznatu vremensku perspektivu, biće marginalizovana. A ako se dokopa vlasti i postojeći trgovinski aranžmani bi se dovodili u pitanje. Ne postoji u našem društvu ni liderstva, ni snage, ni nanja, ni konsenzusa, ni volje za takvo promišljanje politike, pokušaj samostalnog razvoja i sl.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 14 novembar 2010 20:34
Jasna
Naravno da ovakav tekst nigde nece biti preveden ,niti objavljen(sem na NSPM), njima treba EU propaganda,a ne ovakvi tekstovi,jer cime bi inace zamlacivali i zaludjivali narod u bankrotiranoj drzavi.
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 14 novembar 2010 22:11
Desimir
Dobar pogled na našu scenu čoveka koji ima sasvim drugačiji sistem vrednosti od mene. Kroz njegovu prizmu materijalnih, industrijskih i tehničkih pitanja teško je sagledati zbilju u Srbiji. Međutim, za sve one kojima je zapdnjaštvo na prvom mestu ovo je realna slika Srbije.
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 14 novembar 2010 22:28
cofi
Korekcija: "Sui generis", ne "Sui generous". Sitnica, ali treba biti tacan u tim stvarima.
Dobar clanak. Svaki iole skolovan Srbin to shvata.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 15 novembar 2010 01:48
Marko
Odlican clanak. Odslikava pravo stanje stvari na Balkanu , a posebno u Srbiji. Pokazuje veliku kratkovidost i glupost sadasnje srpske politike. Politike koja je nesposobna da vodi jedan seljacki atar a kamoli drzavu, ukoliko ih ne shvatimo kao druzinu pljackasa i lopova. Mislim da je ovo potonje blize istini. Ovaj clanak svakako treba prevesti na srpski da nasi obicni ljudi imaju uvid sta nam strani umovi misle i predlazu.
Ja bih preveo clanak ali ne moze stati u 1530 karaktera.
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 15 novembar 2010 01:48
johnny rebel
„Ne postoji čudo za Srbiju“
Stiven E. Majer
nedelja, 14. novembar 2010.
Još od kraja balkanskih ratova 1990-ih, mnogi ljudi u Srbiji žive u nadi da se spasenje za Srbiju nalazi u njenom članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji. Njeni lideri su postali hipnotisani nadom da će članstvo u tzv. evro-atlantskoj zajednici obezbediti čudo, neophodno Srbiji za dostizanje bezbednosti i napretka. Njihove oči su uprte u Brisel i Vašington. Ali, čudo koje toliko priželjkuju neće se dogoditi, čak i ako Srbija jednog dana postane članica NATO-a i EU. Jedna ovakva procena pokreće dva osnovna pitanja.
Prvo, zašto toliko mnogo ljudi u Srbiji veruje u takvo „čudo“? Mislim da je primarni razlog za to veliki teret istorije. Balkan, uključujući Srbiju, je već dugo ekonomski najsiromašniji region Evrope, i politički najviše zakržljao u svom razvoju. Industrijska revolucija je počela u severozapadnoj Evropi i, zbog mnoštva razloga, imala je manje uticaja idući dalje ka jugu i istoku Evrope. Istočna Evropa, uključujući Balkan, ostala je pretežno ruralno, poljoprivredno i siromašno područje, dok se severozapadna Evropa obogatila. U vreme industrijske revolucije, neke od zemalja severozapadne Evrope bile su kolonijalne sile već više od 200 godina. Veliko bogatstvo stvoreno industrijalizacijom im je omogućilo da učvrste svoju moć i prošire svoje imperije još dalje. U isto vreme, velike imperijalne sile pojavile su se na jugu i severoistoku Balkana. Na kraju, Balkan je postao raskrsnica tih moćnih imperija. Tokom ovih istorijskih previranja, Balkan nikada imperijalnim silama nije bio važan zbog svoje jedinstvenosti i njegovih autohtonih razloga (sui generis). Ali, region je bio važan jer je imao uticaja na interese i moć velikih imperija. Balkan je bio mesto gde su se sve te imperije susretale i gde su se često sukobljavale kako bi osigurale svoje interese i učvrstile moć...
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 15 novembar 2010 01:57
johnny rebel
Shodno tome, tokom nekoliko stotina godina istorije spoljne dominacije, Balkanu nikada nije bilo dopušteno „normalno“ ostvarivanje njegovog ekonomskog i političkog razvoja. Dominacija imperijalnih sila severozapadne Evrope je došla pod udar carske Rusije, a zatim Sovjetskiog Saveza, Austro-Ugarske i Osmanlija. Balkan je bio zajedničko "igralište" za sve te sile. Ironično, jedini put od srednjeg veka kada je ovaj deo Balkana u velikoj meri bio van inostrane dominacije, bio je tokom jugoslovenskog perioda pod Maršalom Titom. Međutim, kada se Titova Jugoslavija raspala, ponovo se pojavio stari imperijalni model spoljne dominacije. Ovoga puta je Srbija, i ostatak Balkana, doživeo povratak severozapadne Evrope, kao i Sjedinjenih Država. Pozornica za povratak imperijalne dominacije je postavljena tokom ratova 1990-tih, i od tada je ona stalno jačala. Uprkos činjenici da je prošlo 15 godina od kraja sukoba na Balkanu, Brisel i Vašington su pojačali svoj stisak na region. Danas, Brisel i Vašington „sede“ na Balkanu, onako sigurno kao i svaka imperijalna sila iz prošlosti, štoo se, tvrde oni, mora prihvatiti kao istina. Brisel i Vašington definišu kako politička i ekonomska zajednica na Balkanu mora izgledati.
U isto vreme, ta duga istorija dominacije stranaca je na Balkanu uspostavila psihologiju "dobrovoljne viktimizacije/žrtve". Kao rezultat, narod i lideri na Balkanu su naučili da gledaju u strance iščekujući od njih odgovore za svoje probleme. Postoji strah od prihvatanja odgovornosti, strah od nezavisnog delovanja, odbacivanje ideje da je moguće da narodi i lideri na Balkanu „kroje“ svoju sopstvenu budućnost. Mnogi ljudi i lideri na Balkanu su toliko uslovljeni vekovima spoljne dominacije, da su postali zastrašeeni zapadnim zvaničnicima. I, naravno, Brisel i Vašington su iskoristili pomenutu psihologiju „dobrovoljne žrtve“, insistirajući na tome da Balkan mora da se potčini njihovoj volji...
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 15 novembar 2010 02:07
johnny rebel
Sklonost da prihvata i izvršava zahteve stranaca je posebno evidentna u sadašnjoj vladi u Beogradu.
Zastrašivanje obično dolazi iz zapadnih ambasada, ali je pored toga ono i rezultat pritiska od zvaničnika iz severozapadne Evrope i Vašingtona koji posećuju region. Moglo bi se navesti mnogo primera za to, ali setite se samo posete američkog potpredsednika Bajdena u avgustu 2009, posete nemačkog ministra inostranih poslova Vestervelea u avgustu 2010 i posete američkog državnog sekretara Hilari Klinton u oktobru ove godine. Svaka od tih poseta je bio grub, nametljiv, skoro imperijalni akt, i svaki od ovih posetilaca je zahtevao da se narodi i lideri na Balkanu moraju pridržavati onoga što im je rečeno, ukoliko žele da budu istinski slobodni i prosperitetni. I, previše ljudi i lidera u Srbija su bili hipnotisani tim posetama, svojevoljno-dobrovoljno pristajući na takvu poziciju.
A, šta je poruka koju su Brisel i Vašington dostavili Srbiji i, zaista, čitavom Balkanu? Jasno je da, ako "Srbija i ostatak Balkana žele da se „pridruže Zapadu“ postoje samo dva „vozila“ koja za to mogu koristiti: NATO i EU, tojest tzv. evro-atlantska zajednica. Ali, u savremenom svetu postoje veliki problemi sa ove dve organizacije. Tokom hladnog rata je stvarno postojala "evro-atlantska zajednica," zbog postojanja zajedničkog, sovjetskog neprijatelja. Ali, sa krajem hladnog rata, ova evro-atlantska "zajednica" jedva da više i postoji. Sada je to samo jedna retorička realnost koja živi uglavnom u glavama kreatora američke politike. Mi u SAD-u se držimo prošlosti, jer to je mesto gde je postojala naša veličina. Međutim, zbog njene psihološke zavisnosti, ovaj mit o američkoj „veličini“ nastavlja, takođe da živi i u Srbiji. Mnogi ljudi i lideri u Srbiji, kao i širom Balkana, i dalje veruju da postoji nekakva evro-atlantska „zajednica“, jer im kreatori američke politike govore da takva stvar postoji i da će članstvo u toj zajednici obezbediti spas za Srbiju...
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 15 novembar 2010 02:16
johnny rebel
U stvarnosti, uprkos nedavnoj NATO konferenciji u Beogradu, NATO je suštinski postao nebitan. Ko je, zapravo, neprijatelj od kojega nas NATO štiti? NATO je postao savez bez svrhe, osim one da ovekoveči svoje sopstveno postojanje. NATO u suštini živi na inerciji. On je samo forma radi forme. Mora se postaviti pitanje - zašto bi članstvo u NATO-u bilo u interesu Srbije? Šta je tačno to što će Srbija dobiti iz tog članstva? NATO čak ne može ubediti ni sve svoje članove da se uključe u borbenu misiju u Avganistanu, situaciju koju reguliše član 5 „NATO sporazuma“. Ako NATO ne može da se bori u svom punom kapacitetu, kao jedinstveni savez u Avganistanu, od kakve je on onda koristi kao bezbednosna organizacija?
Naravno, EU je druga stvar. Postoji vrednost koju Srbija može izvući od udruživanja sa EU, ali Srbija mora vrlo pažljivo razmotriti kakve prirode bi to udruživanja trebalo biti. EU je danas daleko drugačija organizacija od one kakva je bila pre samo deset godina. Evropska unija je danas organizacija koja se sastoji od više nivoa, sa svojim članicama „prvog reda“ i članicama „drugog i trećeg reda“. Jasno, Srbija bi, u najboljem slučaju, bila članica trećeg reda. Savremena EU je isuviše velika, glomazna, raznolika i slaba da bi efikasno funkcionisala i zadovoljila interese svake od njenih 27 članica. EU je i finansijski bogalj, što je skorašnjom svetskom finansijskom krizom čak i pogoršano. Nedavno osnovana Evropska agencija za finansijsku stabilnost, koja je dizajnirana da pomogne neuspešnim državnim ekonomijama, je znak slabosti, a ne snage.
Politički gledano, EU ne zna kuda želi da ide, koliko nivoa će održati i kolika će biti. A, zemlje članice prvog ranga sada ozbiljno razmatraju režim formalnih sankcija prema članicama koje "krše pravila". Bugarska je već pod sankcijama, a Rumunija bi mogla biti sankcionisana u bliskoj budućnosti. Evropski standard "uslovljavanja" je predstavljen kao sredstvo kojim se osigurava da zemlje potencijalne članice zadovoljavaju standarde EU...
Preporuke:
0
0
19
ponedeljak, 15 novembar 2010 02:35
johnny rebel
Ali, "uslovljavanje" se češće koristi kao tehnika da se potencijalne članice drže izvan EU, nego da se uvedu u njeno članstvo. S tim u vezi, samo pitajte Turke, koji su prvi počeli pregovore sa EZ/EU pre 47 godina! Pa ipak, zapadni kreatori politike govore Srbiji, i čitavom Balkanu, da svoje spasenje mogu naći samo u članstvu u EU i NATO-u. I opet, mnogi ljudi i lideri u Srbiji, i širom Balkana, zastrašeni i hipnotisani svojom psihološkom zavisnošću od zapadnih kreatora politike, „padaju“ na ovu propagandu, bez razmišljanja je prihvatajući kao „istinu“. To je postalo očigledno krajem prošlog meseca, kada su ministri inostranih poslova EU odlučili da preduzmu preliminarno ispitivanje kvalifikovanosti Srbije za članstvo u EU. Iako su mnogi u Srbiji "proslavili" ovu odluku kao korak napred, ova odluka ministara inostranih poslova nije pomerila Srbiju ništa bliže članstvu u EU. To je bio prazan gest koji je prvenstveno zamišljen kao podrška Tadićevoj vladi, ne pružajući ništa samoj Srbiji.
Dok s jedne strane nema očiglednog razloga zašto bi Srbija trebala da uđe u NATO, još uvek postoji dobar razlog za neku vrstu asocijacije sa EU. Ali, možda bi umesto punog, formalnog članstva, bilo korisnije da se uspostavi dogovor zasnovan na specifičnim i vrlo pažljivo i usko definisanim ekonomskim, trgovinskim i finansijskim interesima. Srbija bi, tako, mogla biti u stanju da ostvari korist od ovakvog udruživanja, izbegavajući zamke i opasnosti koje sa sobom nosi punopravno članstvo. Možda bi za Srbiju bilo smislenije kada bi sledila "multi-vektorski" pristup. Drugim rečima, pored izgradnje specifičnih ugovornih sporazuma sa EU, Srbija bi trebala odlučno razmotriti i sklapanje ekonomskih, finansijskih i bezbednosnih odnosa sa mnogim drugim zemljama i regionima, uključujući Rusiju, Iran, Kinu, Japan, Brazil, itd. Na taj način, Srbija bi gradila mećudržavne odnose koji zadovoljavaju njene interese, a koji ne bi bili samo puko izvršavanje samodovoljnih saveta zapadnih kreatora politike.
Preporuke:
0
0
20
ponedeljak, 15 novembar 2010 04:49
Troglavski
There is no miracle for Serbia?
Kako nema? Propast evro-atlantskih struktura, raspad
bankarskog sistema, gubitak dominacije dolarskog bloka.
Zar to nije MIRACLE??
Preporuke:
0
0
21
ponedeljak, 15 novembar 2010 05:14
Blajov
Dostavite ovaj clanak nekako do Tadica i on zna engleski. Ovo bi mu mogao biti prirucnik za vodjenje drzave.Inace najvise mi se dopada ono da uslovi koji se moraju ispuniti za ulazak u EU su takvi da bi se buduci kandidati kao sto je Srbija zadrzali van Unije ,a ne da bi se doveli u Uniju.Sve u svemu jako dobar tekst i moze se reci dobronamjeran savjet kako dalje.
Preporuke:
0
0
22
ponedeljak, 15 novembar 2010 06:10
DRAGAN
za vas koje ovaj tekst ohrabruje imam malu napomenu ,ljudi poput prf Majera a i ostalih koji se u poslednje vreme javnjaju i pišu o realnoj situaciji Srba,Srbije i Balkana nemaju nikakav uticaj u vođenju spoljne politike SAD, tako da ovakve vesti i pisanje ne treba da nas puno pale ,sve dok to ne dođe iz usta onih koji vode Council of Foreign Relation(CAR) nema promene politike SAD prema Srbima.A u tom SAR su ako niste znali svi oni koji vode antisrpsku politiku Bajden, Makejn,Klinton ,Vesli Klark,Zbignjev Brežinski i da ne nabrajam ostale antisrbe
Preporuke:
0
0
23
ponedeljak, 15 novembar 2010 09:49
nataša
Same konstatacije koje iznosi gospodin Mejer su na stranicama NSPM iznesene više puta.
Pre svega pravilno tumačenje da politički lideri u Srbiji nastoje da ulaskom u EU i NATO reše sve probleme, političke ekonomske i bezbedonosnbe.
On kao i ja vrlo izričito kaže da se to neće desiti. Najači mu je naslov, ni u čudu.
Opis nastanka ovakve situacije na Balkanu jeste zaista uslovljen uticajima stranih sila i to je tačno, ali imajući u vidu da nije izneo koje su namere bile kroz vekove i danas tih istih stranih sila, odna nije pogodio suštinu. Dakle izostavlja reč zlonamernost i manipulativnost svih stranih činioca na Balkanu, izuzev Rusije, koja nikada nije imala zle namere i njena manipulativnost nije izlazila iz okvira normalnog. To je glavna zamerka inače skoro korektnoj interpretaciji.
Šta bi bio cilj teksta?
Da ukaže Srbiji na neke momente i da smernice:
1. nećete biti punoprevni u EU, prvi put neko govori da se ovde ne razume šta je EU, pogotovo u svetlu promena zadnjih deset godina, i o slojevitosti prava i obaveza, odnosno asimetričnosti EU u kojoj Srbija teško da će postići ono što želi, razrešenje ekonomskih političkih i svih ostalih pitanja, naročito teritorijalnih i bezbedonosnih. Indirektno upozorava da stav " kad budemo u EU bilo koji problem neće biti problem rešiće ga EU" nema veze s mozgom ni realnošću.
2. da ponižavanje koje srpske vlasti prihvataju , navodi primere poseta Bajdena i Klintonke, nisu produktivne ni za šta i ni za koga.
3. On prihvata bezuslovnu lojalnost srpskih vlasti Zapadu, ali ih ipak usmerava na Istok. Dakle Srbija po njemu ne treba Zapadu na Zapadu, nego treba Zapadu na Istoku. Odnosno nudi ulogu Trojanskog konja.
Moj zaključak je da je EU i SAD teško i da on sugeriše omekšavanje u cilju očuvanja pozicije. To znači da nam sledi popuštanje pritiska sa Zapada jer su oni u problemu i iznudici, ali se ja bojim da je za Srbiju možda kasno.
.jpg)
EU tesno saradjuje sa DS u varanju naroda u Srbiji.
EU reaguje sa malim ustupcima svaki put kada je DS u opasnosti da izgubi vlast.Ovaj poslednji beznacajni ustupak ustupak je ucinjen zahvaljujuci hrabrosti "huligana" na nedavnoj paradi "ponosa".
Posaljite Djelicu da procita ovaj clanak,on zna engleski.Mozda ce ga biti sramota da nastavi da govori neistine svom narodu.
Gle' cuda ovaj dasa ne pomenu 78 dana bombardovanja?
Kad bi neko njega i njegovu porodicu bombardovao i on bi postao "psiholoski zavisan"
Nije taj sveslavljeni zapad prosperirao sto je bio vredniji i pametniji od ostalih nego, samo zato, sto su se rasprostrli po celom svetu i porobljavali i pljackali sve narode koje su mogli.
Što se tiče članka i prijedloga, prijedlog je zdravorazumski jasan i to je ono što bi vjerovatno mnogi u patriotskoj javnosti voljeli da vide od Srbije - specijalni odnosi sa EU i posebni sporazumi i sa drugim zemljama/organizacijama.. međutim sadašnja vlast zna se kakva je i od koga je ne dozvoljava..
DS je dobio izbore lažnim obećanjima i verovali ili ne čak je u mnogim mestima članovi G17+i DS morali da mobilnim telefonima fotografišu svoj glasački listić da bi dokazali da su glasali za svoje.To zaista nije čudo za Srbiju.
Dobar clanak. Svaki iole skolovan Srbin to shvata.
Ja bih preveo clanak ali ne moze stati u 1530 karaktera.
Stiven E. Majer
nedelja, 14. novembar 2010.
Još od kraja balkanskih ratova 1990-ih, mnogi ljudi u Srbiji žive u nadi da se spasenje za Srbiju nalazi u njenom članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji. Njeni lideri su postali hipnotisani nadom da će članstvo u tzv. evro-atlantskoj zajednici obezbediti čudo, neophodno Srbiji za dostizanje bezbednosti i napretka. Njihove oči su uprte u Brisel i Vašington. Ali, čudo koje toliko priželjkuju neće se dogoditi, čak i ako Srbija jednog dana postane članica NATO-a i EU. Jedna ovakva procena pokreće dva osnovna pitanja.
Prvo, zašto toliko mnogo ljudi u Srbiji veruje u takvo „čudo“? Mislim da je primarni razlog za to veliki teret istorije. Balkan, uključujući Srbiju, je već dugo ekonomski najsiromašniji region Evrope, i politički najviše zakržljao u svom razvoju. Industrijska revolucija je počela u severozapadnoj Evropi i, zbog mnoštva razloga, imala je manje uticaja idući dalje ka jugu i istoku Evrope. Istočna Evropa, uključujući Balkan, ostala je pretežno ruralno, poljoprivredno i siromašno područje, dok se severozapadna Evropa obogatila. U vreme industrijske revolucije, neke od zemalja severozapadne Evrope bile su kolonijalne sile već više od 200 godina. Veliko bogatstvo stvoreno industrijalizacijom im je omogućilo da učvrste svoju moć i prošire svoje imperije još dalje. U isto vreme, velike imperijalne sile pojavile su se na jugu i severoistoku Balkana. Na kraju, Balkan je postao raskrsnica tih moćnih imperija. Tokom ovih istorijskih previranja, Balkan nikada imperijalnim silama nije bio važan zbog svoje jedinstvenosti i njegovih autohtonih razloga (sui generis). Ali, region je bio važan jer je imao uticaja na interese i moć velikih imperija. Balkan je bio mesto gde su se sve te imperije susretale i gde su se često sukobljavale kako bi osigurale svoje interese i učvrstile moć...
U isto vreme, ta duga istorija dominacije stranaca je na Balkanu uspostavila psihologiju "dobrovoljne viktimizacije/žrtve". Kao rezultat, narod i lideri na Balkanu su naučili da gledaju u strance iščekujući od njih odgovore za svoje probleme. Postoji strah od prihvatanja odgovornosti, strah od nezavisnog delovanja, odbacivanje ideje da je moguće da narodi i lideri na Balkanu „kroje“ svoju sopstvenu budućnost. Mnogi ljudi i lideri na Balkanu su toliko uslovljeni vekovima spoljne dominacije, da su postali zastrašeeni zapadnim zvaničnicima. I, naravno, Brisel i Vašington su iskoristili pomenutu psihologiju „dobrovoljne žrtve“, insistirajući na tome da Balkan mora da se potčini njihovoj volji...
Zastrašivanje obično dolazi iz zapadnih ambasada, ali je pored toga ono i rezultat pritiska od zvaničnika iz severozapadne Evrope i Vašingtona koji posećuju region. Moglo bi se navesti mnogo primera za to, ali setite se samo posete američkog potpredsednika Bajdena u avgustu 2009, posete nemačkog ministra inostranih poslova Vestervelea u avgustu 2010 i posete američkog državnog sekretara Hilari Klinton u oktobru ove godine. Svaka od tih poseta je bio grub, nametljiv, skoro imperijalni akt, i svaki od ovih posetilaca je zahtevao da se narodi i lideri na Balkanu moraju pridržavati onoga što im je rečeno, ukoliko žele da budu istinski slobodni i prosperitetni. I, previše ljudi i lidera u Srbija su bili hipnotisani tim posetama, svojevoljno-dobrovoljno pristajući na takvu poziciju.
A, šta je poruka koju su Brisel i Vašington dostavili Srbiji i, zaista, čitavom Balkanu? Jasno je da, ako "Srbija i ostatak Balkana žele da se „pridruže Zapadu“ postoje samo dva „vozila“ koja za to mogu koristiti: NATO i EU, tojest tzv. evro-atlantska zajednica. Ali, u savremenom svetu postoje veliki problemi sa ove dve organizacije. Tokom hladnog rata je stvarno postojala "evro-atlantska zajednica," zbog postojanja zajedničkog, sovjetskog neprijatelja. Ali, sa krajem hladnog rata, ova evro-atlantska "zajednica" jedva da više i postoji. Sada je to samo jedna retorička realnost koja živi uglavnom u glavama kreatora američke politike. Mi u SAD-u se držimo prošlosti, jer to je mesto gde je postojala naša veličina. Međutim, zbog njene psihološke zavisnosti, ovaj mit o američkoj „veličini“ nastavlja, takođe da živi i u Srbiji. Mnogi ljudi i lideri u Srbiji, kao i širom Balkana, i dalje veruju da postoji nekakva evro-atlantska „zajednica“, jer im kreatori američke politike govore da takva stvar postoji i da će članstvo u toj zajednici obezbediti spas za Srbiju...
Naravno, EU je druga stvar. Postoji vrednost koju Srbija može izvući od udruživanja sa EU, ali Srbija mora vrlo pažljivo razmotriti kakve prirode bi to udruživanja trebalo biti. EU je danas daleko drugačija organizacija od one kakva je bila pre samo deset godina. Evropska unija je danas organizacija koja se sastoji od više nivoa, sa svojim članicama „prvog reda“ i članicama „drugog i trećeg reda“. Jasno, Srbija bi, u najboljem slučaju, bila članica trećeg reda. Savremena EU je isuviše velika, glomazna, raznolika i slaba da bi efikasno funkcionisala i zadovoljila interese svake od njenih 27 članica. EU je i finansijski bogalj, što je skorašnjom svetskom finansijskom krizom čak i pogoršano. Nedavno osnovana Evropska agencija za finansijsku stabilnost, koja je dizajnirana da pomogne neuspešnim državnim ekonomijama, je znak slabosti, a ne snage.
Politički gledano, EU ne zna kuda želi da ide, koliko nivoa će održati i kolika će biti. A, zemlje članice prvog ranga sada ozbiljno razmatraju režim formalnih sankcija prema članicama koje "krše pravila". Bugarska je već pod sankcijama, a Rumunija bi mogla biti sankcionisana u bliskoj budućnosti. Evropski standard "uslovljavanja" je predstavljen kao sredstvo kojim se osigurava da zemlje potencijalne članice zadovoljavaju standarde EU...
Dok s jedne strane nema očiglednog razloga zašto bi Srbija trebala da uđe u NATO, još uvek postoji dobar razlog za neku vrstu asocijacije sa EU. Ali, možda bi umesto punog, formalnog članstva, bilo korisnije da se uspostavi dogovor zasnovan na specifičnim i vrlo pažljivo i usko definisanim ekonomskim, trgovinskim i finansijskim interesima. Srbija bi, tako, mogla biti u stanju da ostvari korist od ovakvog udruživanja, izbegavajući zamke i opasnosti koje sa sobom nosi punopravno članstvo. Možda bi za Srbiju bilo smislenije kada bi sledila "multi-vektorski" pristup. Drugim rečima, pored izgradnje specifičnih ugovornih sporazuma sa EU, Srbija bi trebala odlučno razmotriti i sklapanje ekonomskih, finansijskih i bezbednosnih odnosa sa mnogim drugim zemljama i regionima, uključujući Rusiju, Iran, Kinu, Japan, Brazil, itd. Na taj način, Srbija bi gradila mećudržavne odnose koji zadovoljavaju njene interese, a koji ne bi bili samo puko izvršavanje samodovoljnih saveta zapadnih kreatora politike.
Kako nema? Propast evro-atlantskih struktura, raspad
bankarskog sistema, gubitak dominacije dolarskog bloka.
Zar to nije MIRACLE??
Pre svega pravilno tumačenje da politički lideri u Srbiji nastoje da ulaskom u EU i NATO reše sve probleme, političke ekonomske i bezbedonosnbe.
On kao i ja vrlo izričito kaže da se to neće desiti. Najači mu je naslov, ni u čudu.
Opis nastanka ovakve situacije na Balkanu jeste zaista uslovljen uticajima stranih sila i to je tačno, ali imajući u vidu da nije izneo koje su namere bile kroz vekove i danas tih istih stranih sila, odna nije pogodio suštinu. Dakle izostavlja reč zlonamernost i manipulativnost svih stranih činioca na Balkanu, izuzev Rusije, koja nikada nije imala zle namere i njena manipulativnost nije izlazila iz okvira normalnog. To je glavna zamerka inače skoro korektnoj interpretaciji.
Šta bi bio cilj teksta?
Da ukaže Srbiji na neke momente i da smernice:
1. nećete biti punoprevni u EU, prvi put neko govori da se ovde ne razume šta je EU, pogotovo u svetlu promena zadnjih deset godina, i o slojevitosti prava i obaveza, odnosno asimetričnosti EU u kojoj Srbija teško da će postići ono što želi, razrešenje ekonomskih političkih i svih ostalih pitanja, naročito teritorijalnih i bezbedonosnih. Indirektno upozorava da stav " kad budemo u EU bilo koji problem neće biti problem rešiće ga EU" nema veze s mozgom ni realnošću.
2. da ponižavanje koje srpske vlasti prihvataju , navodi primere poseta Bajdena i Klintonke, nisu produktivne ni za šta i ni za koga.
3. On prihvata bezuslovnu lojalnost srpskih vlasti Zapadu, ali ih ipak usmerava na Istok. Dakle Srbija po njemu ne treba Zapadu na Zapadu, nego treba Zapadu na Istoku. Odnosno nudi ulogu Trojanskog konja.
Moj zaključak je da je EU i SAD teško i da on sugeriše omekšavanje u cilju očuvanja pozicije. To znači da nam sledi popuštanje pritiska sa Zapada jer su oni u problemu i iznudici, ali se ja bojim da je za Srbiju možda kasno.